Bitmap-s (rasterska grafika) je bazirana na pixelima. Bitmap-s se sastoje od tačaka na ekranu koje se kombinuju kako bi formirale sliku. Za razliku od vektorskih grafika gde se konture sastoje od niza matematičkih linija i krivih koje lako mogu menjati veličinu bez gubitka na kvalitetu, rasterske grafike imaju fiksiranu rezoluciju. Drugim rečima, rasterske (bitmap) grafike izgledaju najbolje kada se prikazuju ili štampaju u originalnoj veličini. Uvećanjem ovih grafika, imamo utisak uvećanja pixela, koji čine da grafika gubi na kvalitetu i jasnoći. Umanjenjem se gube pixeli da bi se slika prikazala u novoj veličini, čime se takođe gubi na kvalitetu slike. Kako se rasterska grafika kreira kao kolekcija (niz) pixela, njeni delovi ne mogu pojedinačno da se menjaju jer na njoj nema objekata koje bi grupisali. Zato možete raditi sa malim detaljima, intenzivnim efektima (digitalne fotografije, obrada starih fotografija). Svaki pixel je pojedinačno ofarban pa se mogu praviti fotorealistični efekti.
Kada radimo sa rasterskom grafikom, kvalitet izlazne slike zavisi od odluke koju ste napravili u vezi rezolucije tj. veličine slike na početku procesa. Rezolucija se odnosi kako na kvalitet, tako i na veličinu slike. Rad sa bmp fajlom zahteva planiranje jer se rezolucija koju izaberete za sliku čuva zajedno sa fajlom. Ako, na primer, štampate sliku na 1270dpi (dots per inch) štampaču, fajl će biti štampan u rezoluciji koju ste setovali kada ste kreirali sliku, bez obzira što je rezolucija izlaznog uređaja bila veća nego rezolucija slike. Ako želite da izlazna slika bude kao na ekranu, morate uzeti u obzir rezoluciju uređaja na kome želite da se slika pojavi, kao i veličinu fotografije. Ako je slika veća, mora se setovati i veća rezolucija. Pri tome se mora voditi računa i o veličini fajla jer podaci u bmp fajlu nisu kompresovani, tako da treba birati optimalnu varijantu. Bitmap grafike mogu se kompresovati tako što bi ih sačuvali u jpg formatu, ali ovo istovremeno redukuje boje na slici, mada je fajl znatno manji. Pri tome, informacije se gube nepovratno. Bitmap grafike se mogu sačuvati u bilo kom od sledećih formata: GIF, JPEG, TIFF, BMP, PICT, PNG i PCX.
Vektorska grafika (Vector Images ) ili geometrijsko modeliranje
Druga vrsta grafika je vektorska grafika. Vektorska grafika ne koristi pixele, već radi sa geometrijskim primitivima kao što su tačke, linije, krive i poligoni, a bazirana je na matematičkim formulama koje ih reprezentuju. Grafički elementi u vektorskoj grafici zovu se objekti. Svaki objekat je entitet sam za sebe, koji ima svoje atribute: boju, granicu, spoljašnjost i veličinu koje su uključene u njegovu definiciju. Objekti rađeni u vektorskoj grafici mogu lako da menjaju veličinu bez gubitka na kvalitetu. Vektorsku grafiku srećemo u nizu programskih paketa za crtanje koje nam omogućavaju crtanje različitih oblika. Ovi oblici se mogu lako skalirati bez gubljenja na kvalitetu, dakle bez gubljenja rezolucije na bilo kom izlaznom uređaju. Delovi slike biće pojedinačni objekti koji se mogu selektovati, pomerati, bojiti, kopirati, rearanžirati… Zato je vektorska grafika idealna za ilustracije i 3D modelovanje gde proces dizajna zahteva manipulaciju nad pojedinačnim objektima. Vektorske grafike su nezavisne od rezolucije. Ovo znači da kvalitet crteža na izlaznom mediju zavisi od rezolucije izlaznog uređaja (printer, monitor). Slike pravljene pomoću vektorske grafike zauzimaju mnogo manje memorije od rasterske, jer nije potrebno pamtiti informacije o svakom pixelu, već samo o linijama , krivama, debljini i boji. Format vektorske grafike može biti .cdr (ako je rađena u Corel-u), .ai (ako je rađena u Adobe Illustrator-u) ili neki od mnogih drugih formata što prvenstveno zavisi od korišćenog softvera.
Computer Aided Design (CAD) je baziran na vektorskoj grafici. Primeri komercijalnih softvera koji koriste vektorsku grafiku su Corel Draw, Adobe Illustrator… Neki od grafičkih paketa imaju mogućnost da rade i sa rasterskom i sa vektorskom grafikom. Corel Draw i Adobe Illustrator dozvoljavaju importovanje ili otvaranje rasterskih grafika u svoje ilustracije kao i eksportovanje grafika kao rasterske i njihovu upotrebu u drugim programima. Ako treba da otvorite vektorsku grafiku u aplikaciji koja ga ne podržava, možete koristiti EPS (Encapsulated PostScript) ekstenziju, koja će sačuvati podatke vezane za sliku, a najvažnije vezano za .eps fajl je to što ga gotovo svi grafički programi za crtanje i foto-obradu mogu otvoriti. Svaku sliku rađenu u vektorskoj grafici možete sačuvati i kao .bmp fajl, ali je najbolje da je čuvate kao EPS fajl.
Treba još napomenuti da je uobičajni kvalitet prilikom štampanja ukoliko je slika rađena u 72 dpi (mada uvek valja konsultovati štampariju da bi se dobio najbolji kvalitet štampe), dok je za slike koje se postavljaju na web strane najbolja da se rade u 300ppi,što ćemo detaljnije objasniti u lekcijama koje slede.
