Torke i rečnici

Na početnom nivou ste radili neke tipove podataka, na primer: celi brojevi (int), realni brojevi (float), tekstovi, odnosno string ili niske (str), logičke vrednosti (bool), itd. U nastavku, upoznaćemo se sa nekoliko novih vrsta podataka, kao sto su torke (tuple) i rečnici (dict). Možete da koristite bilo koje radno okruženje u kom ste navikli da radite. Mi ćemo koristiti IDLE. Preporučujemo da koristite IDLE radno okruženje. Za sledeće primere ne morate da otvarate novi fajl, ostanite u početnoj konzoli.

Funkcija type() nam govori kog je tipa podataka uneta vrednost.

Podsetimo se prvo šta su liste. Primer jedne liste bi bio:

               x=[“ponedeljak”, “utorak”, “sreda”]

               x[0] = ponedeljak

Rečnici su sličan tip podataka kao liste, sa razlikom da kod rečnika sami možemo da biramo kako će se zvati pozicije, a kod liste su pozicije određene indeksom koji počinje od 0. Tako da, kada pravimo rečnik, pre same vrednosti (value) moramo navesti i naziv pozicije, odnosno ključ (key). Prednost ovoga je što redosled vrednosti u rečniku nije bitan jer, ako znamo koji je ključ, lako ćemo pronaći vrednost.

Dodavanje vrednosti u rečnik vrši se na sledeći način:

Rečnik može da sadrži različite tipove vrednosti. Neke od osnovnih metoda vezanih za rečnike su keys(), values() i items(). Metoda keys() vraća sve ključeve u rečniku, values() vraća sve vrednosti, a items() prikazuje sve parove ključeva i odgovarajućih vrednosti.

Obratite pažnju na parove odvojene običnim zagradama iz ovog primera. Ovakav tip podataka se drugačije naziva i torka (tuple). Torke su takođe slične listama. Glavna razlika je da, nakon definisanja torke, nije moguće dodavati ili uklanjati elemente iz njih u daljem kodu. Kao i kod liste, i kod torke je bitan redosled elemenata i njihove pozicije su određene indeksom koji počinje od 0.

Da se vratimo na rečnike. Rečnik u sebi može da sadrži drugi rečnik.

U ovom primeru takođe vidimo i da ključ x u rečniku z nema dodeljenu vrednost.